Priča o jednom mišu

Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. Kakva bi hrana mogla da bude unutra, pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut. Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: „U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!!” Kokoška, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže: „Gospodine Mišu, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posledice po mene. Ja se zbog toga ne mogu sekirati.” Miš se okrene ovci i viknu: „Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!” Ovca je saosećala, ali reče: „Veoma mi je žao, gospodine Mišu, ali ja tu ne mogu ništa da učinim osim da se molim za tebe. Budi siguran da si u mojim molitvama.” Miš tada krene prema kravi: „Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!” Krava reče: „Oh, gospodine Mišu, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža.” Tako se miš vratio u kuću odbijen, pognute glave, razočaran... kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom. Te noći začuo se čudan zvuk u kući, kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plen. Farmerova žena požurila je da vidi šta se uhvatilo. U mraku nije vidjela da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija je ugrizla ženu. Farmer je brzo odvezao u bolnicu, a kući se vratila s temperaturom. Znamo da se temperatura leči svežom kokošijom supom, pa je farmer zaklao kokošku. Ali bolest njegove žene se nastavila pa su došli da je posete prijatelji i komšije. Da bi ih nahranio, farmer je zaklao ovcu. Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila. Došlo je toliko ljudi da mu pruži podršku, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih. Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu. Zato, kad idući put čuješ da se neko suočio sa problemom i misliš da te se to ne tiče, seti se - kada je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti. Svi smo umešani u to putovanje zvano „život”. Moramo da pazimo jedni druge i da ponekad napravimo dodatni trud da ohrabrimo nekog od nas. Seti se, svako od nas je bitna nit u tapiseriji/tkanju druge osobe, naši životi su isprepleteni sa razlogom. Jedna od najboljih stvari koja se veže uz ovaj svijet je PRIJATELJ.

Izgovorena reč se ne može vratiti

   Bio jednom jedan dečak koji nije mogao da kontroliše bes. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio kontrolisati svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. Rekao je to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana kada uspe kontrolisati svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednog dana dečak je kazao svom ocu da je izvadio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Otac je rekao: ”Dobro si to napravio sine, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikad neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi..."