Bogati siromasi

Šta je zapravo sreća?

Priča o dva vuka

Nekada davno je stari Čiroki svome unuku ispričao jednu životnu istinu .

– U unutrašnjosti svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka.

Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes,zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu,aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh,ljutnju, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam…

Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu,poniznost, ljubaznost, dobroćudnost,srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.

Mali indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, te ga zapita: 

– Koji vuk na kraju pobedi?

Stari Čiroki odgovori sa smeškom na licu: – Pobeđuje uvek onaj kojega hraniš…

"Hrana za zlog vuka:

Bes: učinjena mi je nepravda i primeniću silu da to ispravim! Kako se samo usuđuje??? Sad ću ja da im pokažem!!! Ne mogu sa mnom tako!!! Odbijam da mislim na bilo šta drugo!!! Ovo je najvažnije!!! 

Zavist: neko ima nešto što ja želim a nemam…neću se potruditi da to steknem, to zahteva napor, lakše je zavideti…

Ljubomora: voljena osoba pripada isključivo meni…ne sme nikog da pogleda…ne sme da komunicira sa drugima…šta ću ako me ostavi? Ne mogu da živim bez nje/njega…bez nje/njega moj život nema smisla…bez nje/njega ja ne vredim…

Žaljenje: eh, da sam samo rođen u neko bolje vreme, na nekom boljem mestu… eh da sam upisala drugi fakultet…eh da me On nije ostavio, da me voleo… eh da su me roditelji vaspitali drugačije…

Pohlepa: nije bitno ovo što imam, bitno je ono što nemam… nikad nije dovoljno…

Arogancija:ja sam bolji od drugih, niko mi nije ravan…ja sam iznad svih…zaslužujem poseban tretman…za mene ne važe pravila koja važe za druge…

Samosažaljenje: jadna ja, ništa mi ne ide…svi su bolji/lepši/pametniji/uspešniji od mene… samo se meni loše stvari dešavaju…niko me ne voli….niko me ne poštuje…

Hrana za dobrog vuka:

Užitak: kako sada, danas, mogu sebi da pričinim zadovoljstvo? Kako mogu da obradujem sebe? 

Mir: mogu da zamislim da sam na nekom mirnom mestu, u prirodi… na nekoliko minuta mogu da “pobegnem” tamo… mogu da svesno dišem nekoliko minuta, da obraćam pažnju na svaki udah i na svaki izdah, i da je tih nekoliko minuta, koje izdvajam za sebe, jedino važno kako dišem, jedino važno da dišem…

Ljubav: koga sve volim? Ko sve voli mene? Izdvojiću par minuta da zaista osetim tu ljubav, par minuta posvetiću tome… kako danas mogu da pokažem ljubav?

Vedrina: setiću se neke smešne situacije, omiljene komedije… zamišljaću da mi se ispunjava želja… setiću se nekih lepih događaja… zamisliću šta bi lepo moglo da se desi…negovaću radost…

Ljubaznost: kome ću se danas osmehnuti? Na koga ću obratiti pažnju? Kome ću uputiti lepu reč? Šta mogu danas da učinim za nekog?

Saosećanje: kako se osećaju ljudi oko mene? Kako se ja osećam zbog toga? Mogu li nekako da pomognem? Ili je možda samo potrebno da budem tu? Možda mogu da pitam tu osobu šta joj treba od mene…

Zahvalnost: šta sve imam, materijalno i nematerijalno? Ko mi je sve pomogao/pomaže? Kojim osobama sam zahvalan što su u mom živou sada? Kojim osobama sam zahvalan što su bile u mom životu? Šta su mi te osobe davale/daju… na čemu sam im zahvalan? Da li to pokazujem? Da li one to znaju’

Ovo su samo neke ideje za “hranu za vukove”, postoji još mnogo različitih načina, za različite osobe, situacije, životna doba…

Kao i sa hranom za telo, nije dovoljno ponekad uneti ponešto zdravo, važno je svakodnevno voditi računa o kvalitetu ishrane. Ova priča može da posluži kao podsetnik, lep način da se uveče “preslišamo” šta smo to učinili za sebe, a šta protiv sebe."

Jelena Pantić

Lepo ponašanje

Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje to bi bilo lako, ali bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kad im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nadju neko zgodno rastojanje, da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje zove se lepo ponašanje.

To je lepo ponašanje: da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude lepo.

Priča o jednom mišu

Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. Kakva bi hrana mogla da bude unutra, pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut. Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: „U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!!” Kokoška, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže: „Gospodine Mišu, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posledice po mene. Ja se zbog toga ne mogu sekirati.” Miš se okrene ovci i viknu: „Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!” Ovca je saosećala, ali reče: „Veoma mi je žao, gospodine Mišu, ali ja tu ne mogu ništa da učinim osim da se molim za tebe. Budi siguran da si u mojim molitvama.” Miš tada krene prema kravi: „Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!” Krava reče: „Oh, gospodine Mišu, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža.” Tako se miš vratio u kuću odbijen, pognute glave, razočaran... kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom. Te noći začuo se čudan zvuk u kući, kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plen. Farmerova žena požurila je da vidi šta se uhvatilo. U mraku nije vidjela da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija je ugrizla ženu. Farmer je brzo odvezao u bolnicu, a kući se vratila s temperaturom. Znamo da se temperatura leči svežom kokošijom supom, pa je farmer zaklao kokošku. Ali bolest njegove žene se nastavila pa su došli da je posete prijatelji i komšije. Da bi ih nahranio, farmer je zaklao ovcu. Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila. Došlo je toliko ljudi da mu pruži podršku, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih. Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu. Zato, kad idući put čuješ da se neko suočio sa problemom i misliš da te se to ne tiče, seti se - kada je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti. Svi smo umešani u to putovanje zvano „život”. Moramo da pazimo jedni druge i da ponekad napravimo dodatni trud da ohrabrimo nekog od nas. Seti se, svako od nas je bitna nit u tapiseriji/tkanju druge osobe, naši životi su isprepleteni sa razlogom. Jedna od najboljih stvari koja se veže uz ovaj svijet je PRIJATELJ.

Izgovorena reč se ne može vratiti

   Bio jednom jedan dečak koji nije mogao da kontroliše bes. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio kontrolisati svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. Rekao je to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana kada uspe kontrolisati svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednog dana dečak je kazao svom ocu da je izvadio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Otac je rekao: ”Dobro si to napravio sine, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikad neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi..."